Portret grčkih ostrva
Poznata je činjenica da je Grčka jedna od najposećenijih zemalja u Evropi. S druge strane, ona je takođe i jedna od najmanje poznatih. Na geografskoj raskrsnici, moderna grčka država datira tek iz 1830. godine i kombinuje elemente Balkana, Bliskog istoka i Mediterana.
Od hiljadu grčkih ostrva, samo stotinak je danas stalno naseljeno. Jedva 10% stanovništva zemlje od nešto više od 10 miliona živi na ostrvima i vekovima je veliki broj ljudi sa grčkih ostrva živeo u inostranstvu. Trenutno je preko 50% Grka van zemlje. Udeo njihovih prihoda koji vraćaju svojim rođacima u domovinu značajno pomaže ostrvskim privredama. U poslednje vreme postoji trend da se ljudi vraćaju u svoju domovinu. Iseljenici Grci počeli su da se vraćaju kući što direktno utiče na arhitekturu i gastronomiju na mnogim ostrvima. Ostrva koja se nalaze jedno pored drugog mogu imati potpuno različitu proslost.
Većina ostrva duž morskih puteva do Levanta igrala je ključnu ulogu između pada Vizantije i uspona moderne Grčke. Krit, Jonski arhipelag i Kiklade okupirali su Mlečani i pa su bili pod velikim uticajem italijanske kulture. Ostrvima severoistočnog Egeja i Dodekaneza su u srednjem veku vladali đenovljanski i krstaški osvajači, dok su Argosaronska ostrva potpuno naselili albanski hrišćani. Ostrvski i urbani život u savremenoj Grčkoj su se transformisali u 20. veku uprkos godinama okupacije i rata, uključujući građanski rat.
RELIGIJA, JEZIK I KULTURA
Iako je Grčka vekovima bila pod osmanskom i mletačkom okupacijom, grčka pravoslavna crkva uspela je da sačuva veru i jezik uglavnom kroz škole i liturgiju. Pitanje Eisai Orthodokos (Da li si pravoslavac?) je praktično sinonim za Ellinas eisai? (Jesi li Grk?).
Danas, pravoslavna crkva i dalje ima veliku moć. Nijedan par koji drži do sebe ne bi se odrekao crkvenog krštenja za svoju decu a građanski brakovi su sada jednako važeći po zakonu kao i oni sklopljeni u crkvi. Nedeljna misa je popularna, posebno kod žena, koje se tamo često druže kao što to rade muškarci u kafanama.
Prelep i suptilan grčki jezik, to drugo obeležje nacionalnog identiteta, dugo je bio polje sukoba između pisanog „Katarevusa” i veštačke forme koja je na brzinu osmišljena u vreme nezavisnosti, i polako evoluiranog svakodnevnog govora, ili „dimotiki”. ” (demotski grčki).
Današnja rasprostranjenost gipkijih „dimotiki” je možda bila unapred osmišljen zaključak u usmenoj kulturi. Pripovedanje je i dalje cenjeno u Grčkoj kao i u Homerovo vreme, a razgovor se vodio sam za sebe u „kafeniji” (vrsta kafane).. Boemska tradicija je još uvek živa kod pesnika kao što su Manos Eleftheriou, Nikos Gacos i Apostolos Kaldaras. Saradnje poput njihove proizvele su dostupna dela koja su odigrala važnu ulogu u održavanju „dimotika” u životu od 19. veka do danas.
PORODIČNI ŽIVOT
Porodica opstaje kao osnovna grčka društvena jedinica. Po tradicionalnoj raspodeli zemlje na ostrvima i poljoprivrednim praksama, jedna porodica je mogla da seje, ore i žanje svoje njive sto je bilo veoma važno. Današnja porodična preduzeća su i dalje uobičajena pojava u mnogim lučkim gradovima. Ugovoreni brakovi, iako ne baš česti, ipak postoje.
Većina neoženjenih mladih živi sa roditeljima ili drugim rođacima dok se ne venčaju. Deca sa manjih ostrva se sele kod rođaka dok pohađaju srednju školu na većem ostrvu. Iako Grci vole decu, Grčka ima veoma nizak natalitet – u Evropi je samo Italija niža.
Mačo stavovi su i dalje prisutni na ostrvima i žene se često odriču svake nade u karijeru kako bi se brinule o kući i deci. Urbane Grkinje doživljavaju porast statusa kako su počeli da se se usvajaju novostečeni stavovi iz Zapadne Evrope i sveta.. Međutim, nikakav spoljni uticaj nije u stanju da ugrozi suštinski grčki način života, koji ostaje duboko tradicionalan.
Vernakularna arhitektura na grčkim ostrvima
Arhitektura grčkih ostrva se veoma razlikuje čak i između susednih ostrva. Iako generička ostrvska kuća ne postoji, još uvek postoje neke zajedničke karakteristike unutar i između grupa ostrva. Mlečani na Kritu, Kikladima, Jonskim ostrvima i Dodekanezu, i Osmanlije u severoistočnom Egeju snažno su uticali na lokalne stilove gradnje koje su razvili domaći graditelji.
Gradske kuće u venecijanskom stilu na Kritu datiraju iz vremena okupacije Venecije od 15. do 17. veka. Kuća je često građena oko dvorišta aprizemlje je korišćeno kao magacin.
Lezbijski pirgoji su utvrđene kule – nastambe u centru poljoprivrednog imanja. Prvi put izgrađen u 18. veku, većina preživelih primeraka je iz 19. veka i nalaze se u blizini grada Mitilinija.
Archontiko sa Sifnosa ili gradske kuće se obično nalaze u Kastru, Artemonasu i Katavatiju. Imaju dvaImaju dva sprata, za razliku od jednospratne seoske vikendice.
Vetrenjače se nalaze na većini ostrva na Kikladima i Dodekanezu koja su nekada uzgajala sopstvenu pšenicu.
Mlinovi su u početku radili između jula i septembra, nakon žetve. Samo retki su danas opstali i to kao živi muzeji.
KASTRO ARHITEKTURA
Kastro ili tvrđava Antiparos datira iz 15. veka. To je najčistiji oblik plana grada na Kikladima koji je siguran od venecijanskih pirata. Kastro kuće sa svojim stepeništem pod pravim uglom okrenute su ili ka centralnom dvorištu ili mreži uskih uličica sa ograničenim pristupom spolja. Zidovi okrenuti prema moru imaju male prozore. Kastre se nalaze na Sikinosu, Kimolosu, Sifnosu, Antiparosu i Folegandrosu.
LOKALNE METODE GRADNJE I MATERIJALI
Zidanje lavom je prisutno na vulkanskim ostrvima Lesbos, Limnos, Nisiros i Milos. Lako upotrebljiv i cepavi škriljac se koristi na Kikladima, dok lagane letve i gips ukazuju na osmananski uticaj i preovlađuje na Samosu, Lezbosu, Sporadima i drugim severnim ostrvima. Blato i šut kao materijal za gradnju uobičajeni su na svim ostrvima, ali samo za skromne nastambe. Takođe su popularni “doma” ili ravni krov od stabala drveća koji podržavaju zbijene trske prekrivene morskim algama i zemljom.
Podvodni život
Ako govorimo okeanskim terminima, Mediteran i Egej su mala mora gotovo bez izlaza na more sa uskim rasponom plime. To znači da je relativno malo morskog života pod uticajem oseke, dok su, s druge strane, obalne biljke i ptice vrlo često u izobilju. Međutim, ako ronite blizu obale ili ronite ispod površine priobalnih voda, bićete svedoci bogatstva biljnog i životinjskog sveta. Bića se kreću u veličini od bezbrojnih jata sitnih riba i finih morskih puževa do džinovskih morskih kornjača, ogromnih riba i impozantnih paukova rakova.
VRHUNSKA OBLASTI ZA RONJENJE
U ronjenju se može uživati skoro svuda oko grčke obale, iako su udaljena područja generalno korisnija.
Kefalonija i Zakintos: na istočnoj obali možete pronaći retku glavatu kornjaču.
Rodos: širok izbor ribe u blizini sela Lindos, na zaštićenoj istočnoj obali.
Evia: zaštićene vode bogate su sunđerima.
Santorini: vulkanska stena kaldere ima oštre padove što je odlično za istraživanje.
BEZBEDNOSNI SAVETI ZA RONJENJE
Mediteranske oluje mogu stići niotkuda, pa potražite lokalni savet o vremenskim prilikama i uslovima plivanja pre nego što krenete na ronjenje.
Nemojte ići na ronjenje ako su u blizini meduze.
Ponesite sopstvenu masku sa sobom da biste bili sigurni da vam odgovara.
Nikada nemojte roniti bez pratnje.
Nosite majicu da biste izbegli opekotine od sunca.
Izbegavajte kupanje u blizini rečnih ušća i luka. Voda će biti mutna i može postojati rizik od čamaca i zagađenja.
Uvek plivajte blizu obale i s vremena na vreme proverite gde ste.
Grčki arhipelag je krunski dragulj Mediterana.
Grčka ima preko 3000, a ako se uračunaju stenovita ostrvca, broj dostiže 9500, od kojih je 140 naseljeno. Većina ih je u Egejskom moru, moru koje leži između Grčke i Male Azije.
Delos je u centru ovog mora, dom Apolona, prema mitologiji boga svetlosti. Koja ostrva mogu imati više svetlosti od onih u Egejskom moru? Ova ostrva nisu jedinstvena samo po svom suncu i plažama. Tu je i njihova prirodna lepota, njihova razudjens obala sa blistavo belim plažama i plavim morem koje leti rashladjuje meltemi vetar.
Tu su sela koja gledaju u sunce, utvrdjenja, crkve i manastiri. Istorija i civilizacija sežu unazad četiri do pet hiljada godina ovde.
Sva ostrva su prelepa, ali svako ima svoj šarm i istoriju. Počevši od ostrva Argosaronskog zaliva, koja su blizu Atine, nastavljamo do Kiklada, takozvanih „belih ostrva”, od njihovih blistavo belih sela. na goloj steni, stvarajući snažan kontrast plavom moru. Kosmopolitski Mikonos i zapanjujući Santorini su deo ovih ostrva. Istočno od Kiklada su Dodekaneze ostrva sa fantastičnim Rodosom, međunarodnim turističkim centrom i Kos sa svojom „Međunarodnom Hipokratovom fondacijom”.
Drugo najveće ostrvo u Grčkoj, Evia, je još jedan entitet, zajedno sa Sporadima, zelenim ostrvima sa svojim posebnim ukusom. Nasuprot tome su ostrva severnog i istočnog Egeja. Među njima su velika ostrva Lezbos, Hios i Samos. Ovo su Egejska ostrva. Tu su i Jonska ostrva, posebna celina koja leži duž obale zapadne Grčke. Tu se nalaze divni Krf i Itaka, dom Odiseja. Sva ta ostrva su zelena i imaju drugačiji izgled i kulturu od Egejskih ostrva.
Krit, najveće ostrvo u Grčkoj, mora mu se posvetiti posebna pažnja. O Minojskoj civilizaciji nastaloj pre 4000 godina, da ne pominjemo njene prirodne lepote i prelepe peščane plaže, napisano je mnogo knjiga.